Psalms 22

1Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od riječi vike moje? 2Bože moj! vičem danju, a ti me ne slušaš, i noću, ali nemam mira.

3Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim! 4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. 5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.

6A ja sam crv, a ne čovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu. 7Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, 8I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.

9Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. 10Za tobom pristajem od rođenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.

11Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. 12Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me; 13Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i riče.

14Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. 15Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me.

16Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. 17Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje.

18Dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb. 19Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoć.

20Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju. 21Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, čuvši, izbavi me.

22Kazujem ime tvoje braći; usred skupštine hvaliću te. 23Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!

24Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva. 25Tebe ću hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiću pred onima koji se njega boje.

26Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka. 27Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred njim sva plemena neznabožačka.

28Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima. 29Ješće i pokloniće se svi pretili na zemlji; pred njim će pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu sačuvati duše svoje u životu.

30Sjeme će njihovo služiti njemu. Kazivaće se za Gospoda rodu potonjemu. Doći će, i kazivaće pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji će se roditi; jer je on učinio ovo.

31